Krštenje deteta – verski običaji kojih bi trebalo da se pridržavate

Krštenje deteta je značajan događaj u životima porodice koji neminovno sa sobom nosi težinu svetog čina koji bi trebalo da bude ispraćen adekvatnim protokolskim ponašanjem. U svetu je ostalo jako malo tradicionalnih obeležavanja poput ovog i shodno tome ispravno je potruditi se da verski običaji budu ispoštovani.

Najstariji običaji nalažu da se dete krsti dok je još sasvim malo, tačnije pre proslave prvog rođendana, dok je krštenje odraslih manje popularno. Poslednjih decenija u našem narodu neretko se organizuje prvi rođendan i krštenje istog dana što se ispostavilo kao dobra odluka.

Nakon što odlučite da krstite svoje dete podrazumeva se da se o svemu dogovorite sa sveštenikom i upoznate sa pravilima koje vam on saopšti, a u ovom tekstu možete pročitati koji su to osnovni verski običaji kojih bi trebalo da se pridržavate.

Šta krštenje označava?

Prema biblijskom predanju krštenje deteta predstavlja pranje od praroditeljskog greha. Sveta Tajna krštenja je prva Sveta tajna uzimajući u obzir da ovim činom novorođenče postaje član crkve. Srpska pravoslavna crkva obred krštenja navodi kao jedini način da se uđe u crkvu Hristovu, označava umiranje starog čoveka i novo rođenje u Hristu.

Krštenje se obavlja uranjanjem u vodu uz sveštenikovo izgovaranje formule krštenja koja glasi „Krštava se čedo Božje u ime Oca i Sina i Svetoga duha”, čemu kum dodaje „Amin”. Voda ima veliki značaj, a uranjanje predstavlja izraz očišćenja i pokajanja, a prema jerusalimskim spisima jednak je moralnom preporodu. Izranjanje s druge strane ima simboliku bića ispućnjenog milošću koje je očišćeno i sjedinjeno sa božanskim izvorom novog života.

Šta treba pripremiti za čin krštenja?

Sama priprema deteta nije potrebna jer se deca krste po veri kuma. Ono što bi roditelji trebalo da ispoštuju je post nedelju dana krštenja i pričest na dan krštenja. Konkretno treba pripremiti krštenicu za kuma i sveću koju treba čuvati i posle krštenja. Sveću bi valjalo da kum uzme par dana pre krštenja i da je ukrasi.

Pored ovoga bitno je pripremiti krsnicu, to je platno bele boje u veličini jednog do jednog i po metra, a koja služi da se dete u nju uvije nakon krštenja. Nakon toga, krsnica treba da se iskoristi kao tkanina za košuljicu, jastučnicu ili benkicu. Bela boja simbolizuje čednost, nevinost i bezgrešnost, koja po svim religioznim predanjima označava duhovnu i telesnu čistotu. Nije neobično da se za krštenje odvoji i jedan beli peškir kao i krstić za dete.

Verska pravila

Postoji pregršt verovanja koja su proistekla od naroda i u zavisnosti od regije i različitih faktora se poštuju bilo da je u pitanju krštenje ili venčanje u crkvi. Ovde ćete pročitati isključivo ona koja se odnose na pravila na kojima pravoslavna crkva insistira.

Voda u kojoj je dete kršteno se prosipa na mestu koje se ne gazi ili se izliva u kalem, ili pak u cveće u kući. Pramen kose koje sveštenik iseče tokom ceremonije, stavlja se u vosak i čuva se u domu kao uspomena na taj sveti dan. Isti slučaj je i sa ukrašenom svećom koju kum bira pred krštenje.

Kada su u pitanju nužni slučajevi, dete je moguće krstiti u bilo koje doba dana, posebno se pozdravlja krštenje na neki praznik kako bi se i roditelji i dete pričestili taj dan. Ipak, vlada mišljenje da u periodu od Božića do Krstovdana (vreme iščekivano za krštenje Isusa Hrista) vreme kada treba izbegavati krštenje. Ukoliko rešite da dete krstite do 40 dana po rođenju deteta, majka ne bi trebalo da prisustvuje svetom činu jer je crkva do tog vremena smatra nečistom.

Običaj je da se krštenje obeleži gozbom za srodnike i prijatelje. Osuđuje se mrsna proslava danima u vreme posta zbog čega bi možda najlakša opcija bila da da krštenje ne organizujete u to vreme.

Značaj kumstva

Kršteni kum bi trebalo da bude kum koji je venčao roditelje, a ukoliko je ta osoba u nemogućnosti, bira se mlađa osoba iz iste porodice. Kum treba da bude pravoslavan, kršten i punoletan, neko za koga se veruje da vodi moralni život. Tokom samog čina krštenja, kum čita pravoslavni Simbol vere u ime deteta, sjedinjuje ga sa Bogom i odriče ga đavola. Prilikom izbora imena, prvenstvo ima kum, ali je uobičajeno da odluku donese u dogovoru sa roditeljima.

Pored darivanja kumčeta u vidu zlatnika ili nakita koje se dešava na kraju ceremonije, prema tradicionalnim uverenjima majka bi trebalo da dobije i materijal za haljinu i i detetovo odelce. Kumu porodica uzvraća darivanjem košulje i čarapa, a kumu tkaninom za haljinu. Običaj je da kum plaća krštenje i daruje sveštenika. Uloga kuma je bitna prvenstveno jer on od tog čina dobija ulogu detetovog duhovnog oca koji u budućnosti treba da brine o vaspitanju deteta.

Na šta treba obratiti pažnju?

Svakako da je ovaj dan veliki kako za dete koje se krsti tako i za celu porodicu, stoga je običaj da imate i fotografije ovog dana. Fotografisanje jeste dozvoljeno u crkvi, ali ipak imajte na umu da ne budete skloni preterivanju. Par fotografija napravljenih na način koji neće ometati sveštenika i kuma će biti sasvim dovoljna uspomena.

Ne zaboravite da je ovo sveti čin i da ga tako treba i posmatrati i da vi kao roditelji nosite odgovornost za dete. Ukoliko vam to deluje kao prevelika odluka, ne zaboravite da je sasvim u redu da tu odluku donese dete u vreme kada stasa i kada samo poželi da bude kršteno. Ne morate da se slepo vodite načelima, ali kada se već rešite za to, potrudite se da barem većina protokola bude ispoštovana kako bi taj čin poneo značaj koji zaslužuje.